О књизи: 1957. / Једно од првих дела Александра Бељајева. Роман је први пут објављен на страницама петог до осмог броја часописа Ворлд Патхфиндер 1926. године. Следеће године, 1927, објављена је у првој ауторској колекцији Бељајева заједно са „Острвом изгубљених бродова“. Потом роман дуго није поново објављиван, све док га 1957. године није прештампао часопис „Знање је моћ“ (бр. 4–5). У наредним годинама је неколико пута објављена идеја Бељајева о потрази за изгубљеном цивилизацијом Атлантиде подстакнута је белешком објављеном у француским новинама Ле Фигаро: „Организовано је друштво за проучавање и експлоатацију Атлантиде. у Паризу.“ У првој четвртини 20. века настајала су и прилично често пуцала таква друштва – предузимљиви бизнисмени – авантуристи су вешто капитализовали повећано интересовање за историју Атлантиде (Атлангоманије) које се тада ширило руком писца научне фантастике, новински чланак се претворио у пролог „Последњег човека са Атлантиде” (прича о господину Солију). Бељајев је извукао материјал за опис саме Атлантиде из књиге Роџера Девиња „Нестали континент. Атлантида, шести део света“ (на руском под насловом „Атлантида, нестали континент“ објављена је 1926. године), која се директно помиње у тексту приче (видети стр. 136). У великој мери, прича је уметничка верзија Девинове књиге – слична оној Како је „Острво изгубљених бродова“ било књижевна верзија америчког акционог филма.